Fargo je crnohumorna kriminalistička antologija koju je kreirao Noah Hawley za FX. Serija je inspirisana filmom braće Coen iz 1996. godine, ali nikada ne pokušava samo da ponovi isti zaplet.
Umesto toga, svaka sezona ima novu priču, nove likove, novo vreme radnje i novi oblik moralnog raspada.
Ono što seriju čini toliko upečatljivom nije samo zločin, već način na koji do zločina dolazi.
U Fargu katastrofa retko počinje velikim planom. Mnogo češće počinje glupom odlukom, lažju, sujetom, sitnom prevarom ili trenutkom slabosti. Jedan pogrešan potez otvara prostor za nasilje, ucene, manipulacije i potpuni haos.
Kroz pet sezona, Fargo gradi svet u kom obični ljudi često misle da mogu da kontrolišu posledice svojih odluka. Naravno, gotovo nikada ne mogu.
Sezona 1 – Lester Nygaard, Lorne Malvo i početak katastrofe
Prva sezona smeštena je uglavnom u Minnesotu i North Dakotu, tokom 2006. i 2007. godine. Glavni sukob nose likovi koji jasno postavljaju moralni okvir sezone:
- Lester Nygaard – Martin Freeman,
- Lorne Malvo – Billy Bob Thornton,
- Molly Solverson – Allison Tolman,
- Gus Grimly – Colin Hanks.
Lorne Malvo dolazi u Bemidji i ulazi u život Lestera Nygaarda, potisnutog prodavca osiguranja punog besa i poniženja. Malvo ne mora da ga natera na zlo. Dovoljno je da mu pokaže da je zlo opcija.
Lester je najzanimljiviji deo sezone jer nije samo žrtva. On jeste slab i ponižen, ali u njemu postoji i podlost. Njegova ogorčenost prerasta u zločin, a zatim u sve veći haos.
Billy Bob Thornton je izvanredan kao Lorne Malvo. Lik deluje mirno, gotovo pristojno, ali svaki njegov razgovor nosi pretnju. Malvo je jedan od najboljih negativaca moderne televizije jer ne koristi samo nasilje, već i tuđu slabost.
Molly Solverson je moralni centar sezone. Nije glasna ni spektakularna, ali vidi ono što drugi ignorišu. Gus Grimly donosi strah običnog čoveka pred zlom koje ne razume.
Prva sezona je najčistiji primer Fargo formule: jedan slab čovek, jedan opasan stranac, jedna loša odluka i potpuni raspad.
Sezona 2 – Porodični kriminal, slučajna nesreća i rat bandi
Druga sezona smeštena je u 1979. godinu i često se doživljava kao jedan od vrhunaca serije. Priču nose likovi zarobljeni između sitne greške i velikog kriminalnog sistema:
- Peggy Blumquist – Kirsten Dunst,
- Ed Blumquist – Jesse Plemons,
- Lou Solverson – Patrick Wilson,
- Floyd Gerhardt – Jean Smart,
- Hank Larsson – Ted Danson.
Radnja počinje slučajem koji povezuje bračni par iz malog mesta, lokalnu kriminalnu porodicu i veći mafijaški sindikat. Lou Solverson pokušava da sastavi istinu dok se nasilje širi.
Peggy i Ed nisu kriminalci po prirodi. Oni su obični ljudi koji paniče, lažu i donose sve gore odluke. Upravo zato sezona funkcioniše tako dobro: mala nesreća pokreće rat mnogo većih razmera.
Za razliku od prve sezone, druga ima širi zamah. Gerhardt porodica donosi osećaj starog kriminalnog poretka, dok veći sindikat predstavlja hladniji i moderniji oblik organizovanog zločina.
Retro atmosfera sedamdesetih daje sezoni snažan identitet, ali crni humor i apsurd ostaju isti. Kirsten Dunst i Jesse Plemons posebno su ubedljivi kao ljudi koji uporno pokušavaju da poprave nešto što je već uništeno.
Druga sezona je veća, brutalnija i epskija od prve, ali ne gubi Fargo srž: haos počinje greškom, a završava se kaznom.
Sezona 3 – Braća Stussy, novac i hladna korupcija
Treća sezona smeštena je u period 2010–2011. godine. Likovi predstavljaju zavist, novac, laž i borbu za istinu:
- Emmit Stussy – Ewan McGregor,
- Ray Stussy – Ewan McGregor,
- Gloria Burgle – Carrie Coon,
- Nikki Swango – Mary Elizabeth Winstead,
- V. M. Varga – David Thewlis.
U centru je rivalstvo između braće Stussy. Emmit je bogat i poštovan, Ray ogorčen i uveren da mu je život nepravedno uskraćen. Njihova zavist vodi ka ubistvu i sve opasnijoj igri oko novca.
Ewan McGregor igra oba brata, što dodatno pojačava temu identiteta. Emmit i Ray deluju kao dve verzije istog neuspeha: jedan je dobio status, drugi je ostao zarobljen u poniženju.
Treća sezona je hladnija i ciničnija. V. M. Varga nije klasičan kriminalac, već simbol modernog zla: novca bez porekla, moći bez lica i manipulacije kroz papire, dugove i ugovore. David Thewlis ga igra jezivo smireno, kao čoveka koji truje prostor u koji uđe.
Gloria Burgle donosi borbu za istinu u svetu koji je stalno briše. Nikki Swango, s druge strane, prerasta iz sporedne figure u jednog od najvažnijih likova sezone.
Ova sezona može delovati sporije, ali tematski je jedna od najjačih. Bavi se istinom, identitetom, korupcijom i pitanjem da li pravda može da preživi u sistemu koji sve pretvara u laž.
Sezona 4 – Kansas City, kriminalne porodice i američki san
Četvrta sezona smeštena je u Kansas City, 1950. godine. Ima 11 epizoda, za razliku od većine ostalih sezona koje imaju po 10. Širi obim vidi se i kroz veću postavu:
- Loy Cannon – Chris Rock,
- Oraetta Mayflower – Jessie Buckley,
- Josto Fadda – Jason Schwartzman,
- Rabbi Milligan – Ben Whishaw,
- Odis Weff – Jack Huston,
- Gaetano Fadda – Salvatore Esposito,
- Ethelrida Pearl Smutny – E’myri Crutchfield.
Radnja prati dve kriminalne organizacije koje pokušavaju da održe mir dok se bore za svoj deo američkog sna. Ova sezona je više istorijska kriminalna priča nego intimna priča o jednoj grešci.
Najbolje funkcioniše kada govori o rasi, imigraciji, kapitalu i ceni ulaska u sistem moći. Loy Cannon želi mesto za stolom, ali sistem mu stalno pokazuje da pravila nisu ista za sve.
Problem je u širini. Sezona ima mnogo likova, tema i pravaca, pa često deluje neujednačeno. Neki delovi su snažni, posebno Oraetta Mayflower i Rabbi Milligan, ali celina nema oštrinu prve dve sezone.
Chris Rock daje Loyu ozbiljnost, Jessie Buckley unosi pravi Fargo nemir, a Ethelrida Pearl Smutny daje sezoni moralnu perspektivu. Ipak, četvrta sezona najbolje radi kada se udalji od velikih tema i vrati pojedincima, strahu i lošim izborima.
Ambiciozna je, zanimljiva i povremeno odlična, ali nije najčvršći Fargo.
Sezona 5 – Dot Lyon, dugovi, nasilje i povratak staroj Fargo energiji
Peta sezona smeštena je u jesen 2019. godine i deluje kao povratak staroj energiji serije.
Centralni konflikt nose likovi povezani tajnom, dugom, nasiljem i kontrolom:
- Dorothy “Dot” Lyon / Nadine Tillman – Juno Temple,
- Roy Tillman – Jon Hamm,
- Lorraine Lyon – Jennifer Jason Leigh,
- Wayne Lyon – David Rysdahl,
- Gator Tillman – Joe Keery,
- Indira Olmstead – Richa Moorjani,
- Witt Farr – Lamorne Morris,
- Ole Munch – Sam Spruell,
- Danish Graves – Dave Foley.
Dot Lyon deluje kao obična domaćica iz Minnesote, ali njen skriveni život se vraća kada niz događaja privuče pažnju vlasti i ljudi od kojih je pobegla.
Ova sezona odmah ima jasniji fokus od četvrte. Dot ima tajnu, Roy Tillman želi kontrolu, a prošlost se vraća kao pretnja. Sukob je ličan, nasilan i lako razumljiv.
Juno Temple je odlična kao Dot. Ona nije samo žrtva, već borac, majka i osoba koja zna kako da preživi. Njen lik nosi emotivnu težinu sezone.
Jon Hamm je jednako snažan kao Roy Tillman, šerif, propovednik i nasilnik koji veruje da je zakon ono što on kaže. Njegova opasnost dolazi iz uverenja da ima pravo da poseduje druge ljude.
Tema duga daje sezoni dodatnu težinu. Dug nije samo novac. To je poslušnost, krv, lojalnost, ćutanje i kontrola. Lorraine Lyon donosi hladnu poslovnu moć, dok Ole Munch vraća čudan, gotovo mitski osećaj Farga.
Peta sezona ima čvrstu priču, jaku tenziju i jasniji emotivni centar. Posle neujednačene četvrte sezone, ovo je povratak Fargu koji najbolje radi: porodična tajna, bizarni likovi, nasilje, crni humor i moralna kazna.
Ton serije – Crni humor, nasilje i apsurd
Fargo koristi humor, ali ne da bi ublažio nasilje. Humor ga često čini neprijatnijim. Likovi pričaju banalne stvari dok situacija postaje smrtonosna. Tišina traje predugo. Neko pogrešno proceni opasnost. Neko donese glupu odluku baš kada ne sme.
Serija ne prikazuje kriminalce kao stalno pametnije od svih. U Fargu ljudi greše, paniče, lažu loše i često stradaju zato što misle da su se izvukli.
Najčešći elementi tog tona pojavljuju se kroz sve sezone:
- neprijatne tišine koje postaju smešne i jezive,
- pogrešne procene koje guraju likove dublje u problem,
- banalni razgovori usred opasnosti,
- zločinci koji deluju kao figure iz bajki ili noćnih mora,
- obični ljudi koji misle da mogu da kontrolišu haos.
Nasilje dolazi naglo, ali retko deluje prazno. Ono je posledica odluka, karaktera i laži koje se gomilaju. Zato Fargo može da bude smešan u jednoj sceni, a surov u sledećoj.
Najbolji deo tona je osećaj pomerene stvarnosti. Sve deluje poznato, ali malo pogrešno. Ljudi su ljubazni i opasni. Razgovori su obični i preteći. Zločinci su strašni, ali ponekad apsurdni.
Upravo zato haos u Fargu uvek deluje ubedljivo. Ne počinje spektakularno. Počinje sitnom greškom.
Da li Fargo zaslužuje gledanje?
Fargo zaslužuje gledanje za sve koji vole krimi serije sa crnim humorom, sporom napetošću, čudnim likovima i moralnom težinom.
Prva sezona je najčistiji primer formule. Druga je najšira i možda najjača kriminalna saga. Treća je hladnija, sporija i tematski složenija. Četvrta je ambiciozna, ali neujednačena. Peta vraća fokus, tenziju i energiju serije.
Genijalnost Farga leži u jednostavnoj ideji, da potpuni haos ne mora da počne velikim zlom. Nekad je dovoljna jedna sitna greška.
Treba reći da, iako nije još uvek zvanično potvrdjeno, su velike šanse da dobijemo i 6. sezonu ove fantastičnog serijala.