A Different World se vratio posle 33 godine, ali Hillman više nije isto mesto
Postoje serije koje se završe i ostanu tamo gde pripadaju, u vremenu u kojem su nastale. A postoje i one čiji svet deluje dovoljno živ da se godinama kasnije zapitaš šta se dogodilo sa tim ljudima.
A Different World je za mene oduvek pripadao ovoj drugoj grupi.
Zato mi sama vest o povratku na Hillman nije zvučala loše. Više me je brinulo ono što danas dolazi uz gotovo svaki povratak stare serije. Nova generacija, nekoliko poznatih lica u pozadini, muzika koja podseća na original i gomila scena napravljenih da publika kaže: „E, sećam se ovoga.”
Srećom, nova verzija A Different World ne provodi deset epizoda pokušavajući da nas vrati u 1993. godinu.
Hillman je i dalje Hillman. Samo su studenti drugačiji, kao i problemi, a svet oko kampusa nema mnogo veze sa onim koji su napustili Whitley, Dwayne, Freddie i Ron.
Deborah Wayne dolazi na Hillman sa prezimenom koje svi već znaju
Nova priča počinje sa Deborah Wayne, najmlađom ćerkom Dwaynea Waynea i Whitley Gilbert.
Već tu serija sebi postavlja zanimljiv problem. Deborah ne dolazi na fakultet kao još jedna brucoškinja. Njeni roditelji su Hillman legenda. Ljudi znaju ko su pre nego što ona stigne da im kaže svoje ime.
Maleah Joi Moon igra Deborah bez pokušaja da od nje napravi novu Whitley ili žensku verziju Dwaynea. Deborah je impulsivna, tvrdoglava, zabavna i ponekad veoma naporna. Greši mnogo više nego što bi verovatno želela da prizna, a serija joj ne daje izlaz iz svake neprijatne situacije samo zato što je glavna junakinja.
Netflix je novu sezonu objavio 24. septembra 2026, tačno 39 godina nakon premijere originalne serije. Prva sezona ima deset epizoda od oko pola sata, pa se gleda brzo, ali priča ipak uspeva da Deborah provede kroz celu prvu godinu na Hillmanu. Osnovne informacije i kompletnu postavu Netflix je objavio na stranici o novom Hillmanu.
Deborah vrlo brzo dobija svoj krug ljudi. Rashida, Hazel, Shaquille, Amir, Kojo i ostali nisu ubačeni samo da bi popunili studentski dom između pojavljivanja starih likova. Njihove priče vremenom postaju razlog zbog kojeg nova serija prestaje da deluje kao produžetak nečega starog.
Najpametnija odluka je što Whitley i Dwayne nisu preuzeli seriju
Jasmine Guy i Kadeem Hardison su ponovo Whitley i Dwayne, i priznajem da mi je njihov prvi ozbiljniji zajednički trenutak izmamio onaj glupi osmeh koji stari fanovi vrlo lako dobiju kada vide poznate likove posle toliko godina.
Ali serija zna kada treba da ih skloni sa strane.
To je važnije nego što zvuči.
Mnogo nastavaka starih serija nema poverenja u nove likove. Kad god energija malo padne, izvuku starog junaka, citat iz originala ili poznatu lokaciju. Nostalgija postane sigurnosna mreža iz koje priča nikada ne izađe.
A Different World koristi staru ekipu drugačije. Dwayne i Whitley pripadaju Deborahinom životu, pa je logično da budu prisutni. Njihova istorija sa Hillmanom dodatno komplikuje njen pokušaj da napravi nešto svoje. Ali ovo nije njihova druga mladost.
Deborah mora da dobije sopstvene prijatelje, sopstvene gluposti i sopstvene posledice.
Tu je nova serija najzdravija.
Hillman izgleda poznato, ali problemi više nisu isti
Originalni A Different World nikada nije bio samo sitcom o studentskim vezama. Ispod humora nalazile su se rasne tenzije, finansije, seksualno nasilje, HIV, politika, identitet i pitanje šta obrazovanje znači mladim crnim Amerikancima.
Nova serija pokušava isto sa 2026. godinom.
Hillman ima finansijske probleme. Studenti pričaju o školarinama i stipendijama. Deborah prolazi kroz ADHD dijagnozu. Kampus se suočava sa pitanjima bezbednosti, klasnih razlika, seksualnosti i budućnosti HBCU institucija.
Najzanimljivije mi je što serija ne pretvara svaku od tih tema u govor od pet minuta uz tužnu muziku.
Nekada uspe bolje, nekada površno prođe kroz problem koji je zaslužio još vremena. Guardian je u svojoj recenziji nove sezone upravo tu pronašao jednu od slabijih strana, jer pojedine ozbiljne teme dobiju manje prostora nego što obećava njihovo uvođenje.
Slažem se delimično.
Deset epizoda po pola sata jednostavno nema prostora za sve što ova sezona pokušava da otvori. Ponekad se oseti da scenaristi žele da razgovaraju o pet važnih stvari u istoj epizodi, a onda moraju da se vrate ljubavnom trouglu pre odjavne špice.
Ipak, radije ću gledati seriju koja pokušava da kaže previše nego nastavak koji postoji samo da bih prepoznala staru scenografiju.
Najbolji deo sezone nije nostalgija nego prijateljstva
Deborah i Rashida vrlo brzo postaju srce nove postave.
Njihovo prijateljstvo nije predstavljeno kao idealna televizijska bliskost u kojoj dve osobe uvek znaju pravu rečenicu u pravom trenutku. One se nerviraju, povređuju, kriju stvari jedna od druge i povremeno imaju potpuno različite poglede na ono što se dešava oko njih.
Hazel dodatno menja dinamiku, pa studentski život konačno dobije onu malu neurednost zbog koje Hillman ponovo deluje kao mesto, a ne scenografija.
Muški deo ekipe ima više oscilacija.
Shaquille dobija dovoljno prostora da ne ostane samo Deborahina romantična priča, dok Amir i Kojo imaju momente u kojima bih volela da je sezona ostala sa njima malo duže. Deset epizoda ovde ponovo postaje problem.
Maleah Joi Moon je pravi razlog zbog kojeg nova generacija opstaje
Moon ima težak zadatak jer igra lik okružen ljudima koje publika već voli decenijama.
Njena Deborah ne pokušava da bude najduhovitija osoba u svakoj sceni. Nekada je nesigurna, nekada bezobrazna, nekada potpuno uverena da je u pravu baš kada nije.
Ta nesavršenost joj najviše pomaže.
Serija bi vrlo brzo postala sterilna da je Deborah samo pametna naslednica slavnih roditelja koja dolazi na Hillman da nastavi porodičnu tradiciju. Mnogo je zanimljivije gledati osobu koja prvo mora da shvati da porodično prezime ne znači da pripada tom mestu.
Povratak starih likova ipak pogađa gde treba
Naravno da sam čekala Cree Summer.
Freddie Brooks je jedan od onih likova koji su toliko povezani sa originalnom serijom da bi njeno potpuno odsustvo izgledalo čudno. Vraćaju se i Darryl M. Bell kao Ron, Jasmine Guy, Kadeem Hardison i druga poznata lica.
Debbie Allen, koja je godinama bila jedan od ključnih ljudi originalnog A Different World, vratila se kao izvršna producentkinja i režirala prvu epizodu. Taj kontinuitet iza kamere verovatno je jedan od razloga zbog kojih novi Hillman ne deluje kao kopija napravljena prema starim fotografijama.
Serija čak ostavlja mesta za Vernona Gainesa, iako je Lou Myers preminuo 2013. godine. Nova biblioteka nosi Gainesovo ime, a trenutak nije odrađen kao jeftina fora za stare fanove. Više liči na priznanje da fakultet ima svoju istoriju i ljude kojih više nema.
To mi je mnogo draže od deset nasumičnih cameo pojavljivanja.
Hillman više nije mesto na koje su došli naši stari likovi
I tu dolazimo do naslova.
Hillman više nije isto mesto.
Niti treba da bude.
Studenti nose druge probleme sa sobom. Telefoni i društvene mreže menjaju brzinu kojom privatna greška postaje javni problem. Troškovi obrazovanja su drugačiji. Razgovori o identitetu vode se drugim rečnikom. Finansijska budućnost samih HBCU institucija ulazi direktno u priču.
Nova sezona je snimana na lokacijama Atlanta University Centera, uključujući Morehouse i Spelman, pa kampus ima osećaj prostora kroz koji ljudi zaista prolaze. Netflix je kasnije objavio da je serija odmah ušla u globalni Top 10 i stigla do drugog mesta među TV naslovima u SAD.
Popularnost mi ovde nije posebno zanimljiva kao broj. Zanimljivije je što se priča o Hillmanu ponovo našla pred publikom koja original nije ni mogla da gleda kada je prvi put emitovan.
Nova sezona ponekad previše želi da stigne svuda
Nije mi sve leglo.
Najveći problem je tempo.
Serija u deset epizoda pokušava da smesti prvu godinu fakulteta, nekoliko ljubavnih priča, porodične odnose, finansijsku krizu Hillmana, ADHD, proteste, prijateljstva, seksualnost, pitanje privilegije i povratak stare ekipe.
Neke priče stignu do kraja pre nego što dobiju težinu koju zaslužuju.
Posebno se to oseća kada ozbiljnija društvena tema postane centar epizode, a zatim naredna priča već traži potpuno drugu emociju.
Original je imao luksuz od dvadesetak epizoda po sezoni. Novi A Different World ima deset. Razlika nije mala.
Volela bih da druga sezona, ako je dobijemo, ne pokuša da udvostruči broj tema. Ovi likovi su dovoljno zanimljivi da izdrže epizodu u kojoj se ne rešava budućnost čitavog kampusa.
Da li treba gledati original pre nove serije?
Ne mora.
Nova serija objašnjava dovoljno da se razume ko su Dwayne i Whitley i zašto njihovo ime nešto znači na Hillmanu.
Ali iskustvo nije isto.
Ako znate istoriju njihovog odnosa, Freddie, Rona, Gainesa i svega što se godinama događalo na kampusu, sitni trenuci imaju drugu težinu. Neke scene ne stanu da vam objašnjavaju zbog čega je povratak određenog lika važan.
Za one koji vole serije koje se grade kroz likove i njihove odnose, na sajtu imamo i izbor serija koje vredi pogledati, gde se vidi koliko različiti pristupi mogu da ostave isti trag kod publike.
A Different World nije pokušao da vrati 1993. godinu
To je verovatno najveći kompliment koji mogu da mu dam.
Nisam želela deset epizoda u kojima Dwayne ponovo stavlja naočare, Whitley dobija aplauz čim uđe u sobu, a nova ekipa čeka svoj red iza njih.
Htela sam Hillman koji pamti ko je kroz njega prošao, ali ipak pripada ljudima koji su tamo sada.
Nova serija upravo tu pronalazi svoj razlog za postojanje.
Nije svaki zaplet podjednako razvijen. Nisu svi novi likovi još stigli do tačke u kojoj ih poznajem kao staru postavu. Pojedine ozbiljne teme prođu prebrzo.
Ali kada Deborah sedi sa prijateljima, posvađa se sa roditeljima, napravi neku glupost ili prvi put shvati da je Hillman mnogo veći od porodične priče koju je nasledila, nova verzija prestaje da bude povratak stare serije.
Postaje priča svoje generacije.
I možda je upravo to jedini način na koji je A Different World uopšte trebalo da se vrati.
